1980 - 1991

Godine 1982. svoju bogatu hokejašku karijeru završio je jeseničanin Albin Felc. Jedan od najboljih hokejaša na ledu sa ovih prostora svih vremena, je tokom svoje 27-godišnje karijere osvojio 14 titula državnog prvaka i postigao 418 prvenstvenih golova. U dresu reprezentacije Jugoslavije odigrao je 155 utakmica, postigao 82 gola i 91 asistenciju i učestvovao na devet svetskih prvenstava i tri zimske olimpijade.

Istorijski trenutak za hokej Bosne i Hercegovine zabeležen je 27. januara 1982. godine kada je prijateljskom utakmicom Jugoslavija : Rumunija (3:4) otvorena olimpijska dvorana Zetra u Sarajevu. 

Godine 1983. na hokejaškom prvenstvu Jugoslavije (sezona 1983-84) učestvuje rekordni broj od 20 ekipa i to 4 u Međurepubličkoj ligi „Istok“ (pobednik „Vojvodina“), 8 u Međurepubličkoj ligi „Zapad“ (pobednik „Bled“), i 8 u Prvoj Saveznoj ligi gde titulu šampiona osvaja ljubljanska  „Olimpija“ ispred „Jesenica“ i „Crvene Zvezde“. Plasman beogradskih crveno-belih na treće mesto je bio prvi plasman među „top-3“ na hokejaškim državnim prvenstvima nekog beogradskog kluba posle pauze duge 19 godina! Iste zime jedna nova generacija beogradskog hokeja dokazuje se i na igračkom polju kroz seriju prijateljskih utakmica sa Hrvatskom, koju do tada u međusobnim utakmicama nikako nisu uspevali da pobede. Juniori selekcije Srbije su prvo u decembru ’83 na Šalati u Zagrebu igrali 9:3 i 5:5, da bi u revanšu (u februaru ’84) potukli svoje hrvatske vršnjake u Beogradu sa 12:3 i 16:1. U dresu Srbije igrali su neki od hokejaša koji su u narednim sezonama igrali zapaženu ulogu u jugoslovenskom hokeju kao što su: Zoran Kožić, Aleksandar Grof, Igor Poluga, Andrej Jovanović, Vanja Čečen, Kolja Lazarević i Igor Kosović.

Godine 1984. Jugoslavija je bila domaćin najvećoj hokejaškoj priredbi ikada organizovanoj kod nas –Zimskoj Olimpijadi. U sarajevskim dvoranama „Zetra“ i „Skenderija“ dominirala je reprezentacija Sovjetskog Saveza a Jugosloveni su ostavili solidan utisak ubeleživši pobedu nad Italijom (5:1) i pruživši solidan otpor nepobedivoj ''Zbornoj Komandi'' reprezentaciji Sovjetskog Saveza (1:9). Najbolji pojedinac naše reprezentacije (u kojoj nije bilo igrača iz srpskih klubova) bio je fenomenalni golman CvetoPretnar koji je na 5 olimpijskih utakmica odbranio rekordnih 427 šuteva napadača protivničkih reprezentacija.

Godine 1985. (decembra meseca) na trećem omladinskom turniru „Bratstvo Jedinstvo“ održanom u Beogradu, trijumfovala je reprezentacija Srbije i na taj način, po prvi put u pedeset godina hokejaške istorije ovih prostora, skinula primat Slovenije. Nakon pobeda nad reprezentacijama Vojvodine (sa 7:2) i Bosne (sa 15:1) Srbija je u finalu, senzacionalno, savladala Sloveniju sa 7:5. U prvoj postavi pobedničke ekipe igrali su golman Babić, bekovi Trifunović – Grof i napadači Lazarević - Kožić – Poluga, a trijumf nad slovencima je bilo neviđeno iznenađenje obzirom da je njihova ekipa igrala u veoma jakom sastavu: Simšič, Brodnik - Kontrec, Vnuk –Kranjc - Zupančič. Ova pobeda bila je ujedno nastavak velikih uspeha srpskog (beogradskog) hokeja koji je opasno uzdrmao slovenačku dominaciju i to prvo osvajanjem drugog mesta u prvenstvu („Crvena Zvezda“) na seniorskom prvenstvu Jugoslavije prethodne zime, a potom i osvajanjem šampionske titule „’‘Partizana“ u prvenstvu 1985-1986.  

U oktobru 1984. godine reprezentacija Jugoslavije osvaja prvo mesto na „Providence Cup“ takmičenju održanom u SAD. Na 8 odigranih utakmica plavi su izborili 8 ubedljivih pobeda u mečevima sa juniorskim i seniorskim sastavima američkih univerziteta i potpuno neočekivano osvojili veliki, prestižni trofej. Bio je to grandiozni međunarodni hokejaški turnir na kojem je učestvovalo 28 ekipa u gradovima Bostonu, Providensu i Bafalu, a na kojem su naši zabeleželi i nekoliko fantastičnih rezultata koji su ih stavili na naslovne strane američkih sportskih listova. Tri najzapeženije pobede zabeležili su nad čuvenom ekipom ''Boston University'' (sa 11:5), minorpro ekipom ''Rhode Island'' sa 7:0 (nakon koje je golman Zvone Bolta pozvan da gostuje u centralnom američkom profi hokejaškom kampu), dok je naročito senzacionalno odjeknula visoka pobeda nad ekipom ''SalemStateUniv'' sa 10:1, ekipom u kojoj je igralo 12 juniorskih reprezentativaca SAD. Osim golmana Bolte pozive za probe u američkim kampovima dobili su još i Mustafa Bešić, Jože Kovač i Murajica Pajić, dok je takav poziv izostao najboljem strelcu turnira Zvone Šuvaku koji je postigao barem jedan gol na svakoj od 7 odigranih utakmica. Pobedničku ekipu koja je ostvarila najveći uspeh našeg hokeja na kontinentu postojbine hokeja vodio je trenerski tandem Štefan Seme – Dušan Ilić, a za reprezentaciju su igrali golmani Pretnar (Jesenice) i Bolta (Olimpija), bekovi Vidmar, Ogrin (obojica iz Olimpije), B.Pajić, Mlinarec (Jesenice), Kovač (Crvena Zvezda), te napadači Bešić, P.Klemenc, D.Horvat, Hafner (Jesenice), B.Lepša, B.Lomovšek, Bratina (Olimpija), Saliji, Ladocki, Sekelj (Crvena Zvezda) i Šuvak (Vojvodina).

U okviru proslave 35 godina postojanja Saveza hokeja na ledu Jugoslavije, organizovane su u martu 1985. godine dve egzibicione utakmice između aktuelne reprezentacije Jugoslavije i reprezentacije ''Jugoslavija 1974'' koja je deset sezona ranije ostvarila najviši plasman - 8. mesto u istoriji hokejaških svetskih šampionata. U prvoj utakmici u ljubljanskoj hali ''Tivoli'', mlađi su (razumljivo) bili daleko bolji i pobedili sa 9:4, dok je revanš u Jeseničkoj dvorani pod Mežakljom završen bez pobednika 6:6. Za veterane su igrali golmani Knez i Šemsedinović, bekovi Savič, Jakopič, Rataj i Reanaud, te napadači G.Hiti, Petač, R.Hiti, I.Jan, Poljanšek, Smolej, T.Košir i Mlakar.

Dugogodišnja ideja organizacije prve prave ''ALL STARS'' hokejaške utakmice naše lige konačno je realizovana u prvenstvu 1986-87 koje je završeno grandioznim spektaklom između reprezentacije Jugoslavije i selekcije stranaca koji su igrali u našoj ligi. Pred 2000 gledalaca u ljubljanskom Tivoliju naši su slavili sa 9:8 u zaista fenomenalnoj utakmici. Ekipe su igrale u sledećim sastavima: JUGOSLAVIJA: D.Lomovšek, Dabović, Kovač, Burnik, M.Gorenc, Bešić, Beribak, M.Pajić, Kozar, Šuvak, Saliji, Vidmar, Kavec, Kuret, B.Lomovšek, Sekelj, D.Lepša, B.Pajić. U selekciji stranaca igrali su Smrke (Toronto, Kanada) iz ''Olimpije Ljubljana'', Kuczinski (Katowice, Poljska) iz ''CinkarneCelje'', Kodouschek i Bezdiček (obojica Pardubice, Češka) iz sarajevske ''Bosne'', Nekola (Plzen, Češka), Bednaž (exPlzen, Češka) i Tolj (Vasi, Rusija) iz beogradskog ''Partizana'', Allison (Westminster, Kanada), Didcofft (Vancouver, Kanada) i Coflin(Edmonton, Kanada) iz zagrebačkog ''Medveščaka'', Vejvoda (Kladno, Češka) iz ''Crvene Zvezde'', Miklosevicz (Peczenice, Poljksa), Scheibal (Katowice, Poljska) i Mec (Ostrava, Poljska) iz Skoplja. Obzirom da te sezone u našoj ligi nije bilo inostranih čuvara mreže, za ekipu su branili slovenački golmani Zvone Bolta i Jože Češnjak, a ekipu stranaca vodio je češki stručnjak Jaroslav Jandorouek. Trostruki strelac za reprezentaciju domaćih, Mustafa Bešić proglašen je za MVP utakmice, dok je posebna zanimljivost utakmice podatak da je 8 golova za poražene ''strance'' postiglo 8 različitih hokejaša.

Na hokejaškoj zimskoj Univerzijadi u češkom gradu ŠtrbskePleso 1987. godine nastupila je reprezentacija Jugoslavije u kojoj je, posle dužeg vremena, zaigrao veći broj hokejaša iz Beograda i Srbije. Uz nezaobilazne igrače iz Slovenioje i Hrvatske u sastavu su se našli i Ivan Tomić, Vanja Čečen, Nenad Ilić, Miloš Piperski, Igor Kosović i Goran Radović. U konkurenciji 10 reprezentacija ''plavi'' se nisu obrukali i izborili su 7. mesto ubeleživši pobedu nad Kinom (5:3) remi sa Korejom (3:3) i 3 poraza uključujući i izuzetan otpor jednoj od favorizovanih ekipa (Finska 3:5).

Nakon punih 5 godina provedenih u ''C'' grupi – faktički trećoj ligi svetskog hokeja, Jugoslavija je izborila plasman u viši rang 1990. godine. Za mnoge potpuno neočekivano, predvođeni ruskim trenerom Aleksandrom Kostrjukovim ''plavi'' su pregazili svih 7 reprezentacija na svetskom prvenstvu u Budimpešti sa gol razlikom 54:13! Meću 15 hokejaša iz Slovenije, igrao je jedan iz Hrvatske i četvorica srpskih oklopnika, bekovi Lazar Dunda i Nenad Ilić, te napadači Igor Kosović i Miloš Piperski.

Godine 1992. nakon političkog raspada SFRJ kancelarija Hokejaškog Saveza Jugoslavije preseljena je iz Ljubljane u Beograd. Na kongresu IIHF naši su delegati uspeli da se izbore za očuvanje statusa Savezne Republike Jugoslavije kao legitimnog naslednika HSJ. Time je konačno i prekinuta višemesečna inicijativa HS Slovenije da Republika Slovenija nasledi prava i obaveze HSJ (a time i direktni plasman u „B“ grupu svetskog prvenstva).